PRETPLATI SVOG DRUGA/DRUGARICU I OSVOJI LEPU NAGRADU!
SPECIJALNA PONUDA: PRETPLATA NA 6 BROJEVA (JANUAR – JUNI) SAMO 590 DINARA

Pokaži svom prijatelju časopis i pomozi da i on postane pretplatnik.
Poklon za tebe i novog pretplatnika je blokčić! Popunite zajedno porudžbenicu koja se nalazi u decembarskom broju časopisa i pošaljite na sledeću adresu:

Izdavačka kuća KlETT
ul: Gospodar Jovanova 81
11 000 Beograd

Za mnoge životinje je pravi izazov da prežive zimu. Izazov, ali i borba za opstanak. Medvedi, na primer, zimu provode u skrovitim pećinama, čekajući prve zrake prolećnog sunca da bi krenuli u potragu za hranom. Polarne lisice snalaze se tako što otimaju hranu svojim komšijama.

Neke vrste američkih i kineskih aligatorora, međutim, najneobičnije preživljavaju zimu. Da li si znao da ovi aligatori zimu provode tako što im glava ostane zarobljena u ledu? Samo im je nos slobodan, da bi mogli da dišu!

Izdavačka kuća “Laguna” nagrađuje tri najbrža čitaoca Juniora knjigom “Narnija - lav, veštica i orman”.

Javite se na telefon 3287–104 i osvojite ovu vrednu i lepu nagradu!

Da li si se ikada pitao šta bi tvoj ljubimac rekao da može da govori? Pitaj dr Njuška Dobroduška, kucu lekara! On odgovara na pitanja o životu iz ugla kućnog ljubimca.

KAKO DA ODGAJIM KORNJAČU?

Mnogi ljudi imaju kod kuće kalifornijsku crvenouhu kornjaču kao kućnog ljubimca, mada znam i mnoge šumske kornjače koje su se prilagodile životu u terarijumu. Terarijum je vrsta akvarijuma koji mora da ima i „kopno” jer ove životinje žive i u vodi i na kopnu. Važno je da znaš da trećinu kornjačine težine čini oklop, a njegov glavni sastojak je kalcijum – zato je kornjači neophodan vitamin D. Ako imaš uslova, sunčaj svoju kornjaču, a ako ne - dodaj joj u terarijum vitamin D u kapljicama.

Obožavaju da jedu osušene račiće i mušice. Ponekad ih treba častiti parčetom sira i mesa. Od toga će tvoja kornjača više porasti, a ti ćeš morati često da čistiš terarijum. Kornjače imaju vrlo osetljive oči, sklone su infekcijama, zato što stalno gledaju kroz vodu, pa je vrlo važno da često menjaš vodu u terarijumu i paziš na njenu čistoću.
Kornjače se sporo kreću, spor im je i metabolizam, pa ne treba da brineš ako tvoja ljubimica ne smaže sve istog dana. Ipak, ako primetiš da je mrzovoljna, ili da joj je oklop ili izgled očiju promenjen, pozovi veterinara!

Pitanje je postavila MILJANA DINČIĆ, 11 godina, Kragujevac

Da li su krpelji zaista toliko opasni za pse?

Krpelji spadaju u grupu insekata koje nazivamo EKTOPARAZITI, jer se hrane krvlju životinja tako što se svojim rilcima „kače za kožu i probijaju je”. Oni ne izazivaju bolesti, oni ih PRENOSE. U našoj okolini „hara” desetak vrsta krpelja, na žalost ima ih sve više i srećemo ih u parkovima, na travi i krošnjama drveća. Ipak, najčešće, krpelji borave u pukotinama starih zidova. Ima ih majušnih crnih koji liče na mladež kada se zakače za kožu, a često viđamo i one ogromne koji liče na zrno pasulja kada se dobro nasisaju krvi. Opasni su, jer prenose veoma teške bolesti, kako na pse tako i na ljude.

Jedna od najčešćih bolesti, koju vlasnici pasa čak popularno zovu „krpeljska groznica” je zapravo Babezioza (piroplazmoza), koja se ispoljava veoma visokom temperaturom, tamnom bojom mokraće i izraženom slabošću organizma životinje koja je napadnuta. Kada se ne bi lečila, ova bolest bi mogla biti fatalna za psa. Zato je veoma važno SPREČITI mogućnost zaraze, time što će se pas zaštiti od krpelja. Ima puno sredstava koja se koriste u te svrhe, ogrlica, sprejova, praškova i slično.

Ako se ipak desi da se krpelj zakači na tvoju kucu, obavezno je odvedi kod veterinara, da parazita odstrani i psa pregleda. Za lečenje ove bolesti vreme može biti najvažniji faktor.

AKO TI ŽELIŠ DA ME NEŠTO PITAŠ, PIŠI MI NA ADRESU:

Izdavačka kuća KLETT
National Geographic Junior
(za rubriku “Iz prve šape”)
Gospodar Jovanova 81, 11000 Beograd

Tradicionalna metoda lova na gliste poznata kao “zujanje” sastoji se u tome da se obična viljuška zabode u zemlju i zatim lako odapne da bi stvorila vibracije. Gliste jednostavno ne mogu da odole ovim zvucima, jer im se čine kao snažan pljusak kiše.

Džošua je kao neki dobri duh kuće. Ovaj posumi, koji je blizak rodjak kengurima i valabijima preko dana uglavnom spava u nečijem džepu, tu i tamo proviri da vidi šta se dešava napolju i da li su svi ukućani na broju, a noću “štrika“ po kuhinji i sobama. Ponekad, kad mu dosadi da sam švrlja po ćoškovima, on se udruži sa mačkom. Tada nastaje lom i jurnjava! Džošua za doručak gricka sitno seckanu salatu i jabuku, a za večeru obično jede izrendanu šargarepu. U Japanu posumi su vrlo popularni kućni ljubimci i tamo za njih kažu da su to mini mede, iako su posumi, ustvari, torbari i vrlo bliski rođaci kengurima i valabijima.