U jednoj od zemalja velikih pustinja, koju zovemo Ujedinjeni Arapski Emirati, dogodilo mi se baš posebno prijateljstvo. Ahmeda, dvanaestogodišnjeg sina bogatog arapskog šeika, prijatelj i ja smo sreli sasvim slučajno. S velikim ponosom je želeo da nam pokaže svoju ptičiju prijateljicu. Svakoga dana, kada završi sa časovima, čeka ga poseban zadatak – dresiranje sokola.
,,Već sad je veoma snažna i brza“, opisuje Ahmed svoju pticu Hadaf, koja je sa njim već više od dve godine. Njeno ime na arapskom znači „cilj“. A Ahmedov cilj je da njegova ptica postane jedan od najistreniranijih sokola u okolini. Tako se on svakog dana, sa mamcem koji vrti u ruci, udalji barem dva kilometra od ptice, a ona mora da ga pronađe pomoću svojih oštrih čula. ,,Svaki put me pronalazi sve brže!“, ponosan je Ahmed.

Ukoliko si u mreži 064 ili 065, možeš da postaneš član našeg kluba. Na ovaj način družićemo se brže i jednostavnije a ti ćeš imati priliku da osvojiš zanimljive nagrade. Potrebno je samo da odgovoriš na pitanje: Kako se zove glavni junak filma Spid Rejser.
Ukoliko želiš da se prijaviš ukucaj: PRI_ime_prezime_nadimak_datum rođenja_mesto (_znači da treba da ukucaš razmak). Prijavu pošalji direktno na broj 6210. Kad postaneš član kluba, ukucaj ZAD, a zatim svoj odgovor i pošalji direktno na 6210 (cena poruke je 30 dinara. PDV nije uračunat u cenu)
Kao član kluba moći ćeš da nam šalješ rešenja zadataka, glasaš, predlažeš i slično.Koverat, markkica, i poštansko sanduče neće ti više biti potrebni.
Odgovor na nagradno pitanje takođe možeš poslati i poštom na adresu: Izdavačka kuća KLETT (za nagradno pitanje), Svetozara Ćorovića 15, 11000 Beograd.

Indijana Džons očekuje da se suoči sa ljutim ratnicima, živim peskom i zamkama.
Sve u svemu, on pretražuje južnoameričku džunglu da bi našao kristalnu lobanju – neku vrstu drevnog kompjutera koji sadrži tajne misteriozne civilizacije. Ali u novom filmu Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje – četvrtom filmu u serijalu o Indiju – ovaj arheolog mora da se suoči sa mnogim opasnostima, a uz to i spasava starog prijatelja. Indi je kao i uvek dobar u iskopavanju nevolja. Ali koliki se deo njegovih pustolovina zasniva na činjenicama? Junior se malo bavio iskopavanjem istine.

Pogled izbliza
Dok Indi i njegov prijatelj Mat istražuju unutrašnjost drevnog hrama, Mat aktivira zamku – i stepenište postaje smrtonosno! Malo je verovatno da će se to desiti pravom arheologu. Hramovi – mesta obožavanja – nisu bili puni zamki. I iako se Kristalna lobanja odigrava u Peruu, u Južnoj Americi, filmski hramovi su zasnovani na hramovima Maja u Meksiku. Ljudi nisu mogli da ulaze u ove hramove jer su oni često bili od punog kamena. Umesto toga, peli bi se uz stepenaste građevine nalik piramidama kako bi se molili u prostorijama na vrhu hrama.

Natpis na zidu
Indi na zidu hrama pronalazi hijeroglife (slikovno pismo koje predstavlja reči i zvuke) koji će ga usmeriti ka njegovom cilju. Maje su takođe koristile hijeroglifsko pismo na kamenim pločama pričvršćenim za zidove hrama. Ali, kao i ostale drevne kulture, oni su pisali o svojoj istoriji i mitologiji – a ne kako doći do blaga. „Ne biste našli nikakve putače koje obeležavaju mesto gde se krije blago“, kaže stručnjak za Maje, Marčelo Kanuto sa Univerziteta „Jejl“.

Halo, dezinsekcija!
Indi spasava živu glavu dok ga kroz džunglu jure rojevi ogromnih buba ljudoždera. Naravno superveliki insekti ne postoje, ali pravi arheolozi moraju da se paze gmižućih šunjalica na terenu. Džungle Centralne i Južne Amerike su pune otrovnih kopljoglavki, jedne vrste najopasnijih zmija u toj oblasti. A tu su i insekti krvolovci. Ima jedna larva koja može da probije ljudsku kožu i hrani se tkivom iznutra, a zatim progrize sebi put napolje. Čak su i biljke opasne: sok nekog rastinja izaziva bolan osip.

Sigurno si bar jednom u životu sreo malog belog miša u podrumu svoje bake ili hodniku zgrade u kojoj živiš. A da li znaš da se ove životinjice koriste za razne eksperimente u nauci.? Ima, međutim, i onih koji veruju da se ubijanje i mučenje životinja može izbeći. Zato je 24. april ustanoveljen kao Svetski dan zaštite laboratorisjkih životinja. Obeleži i ti ovaj dan tako što ćeš saznati šta znači pravilo 3R koje je grupa engleskih naučnika ustanovila pre 40 godina.

Za razliku od primata i većine drugih životinja, ne može da pomera svoje velike oči u očnim dupljama. Taj nedostatak je nadomešten izuzedno pokretljivim vratom, tako da tarsijer može da okrene glavu u jednom pravcu i do 180. To znači da može da okrene glavu na leđa i vidi sve što je iza njega. Ima veoma dobar sluh. Živi kao samotnjak ili boravi u manjim grupama. Noćni je lovac, tako da dane obično prespava u bezbednom skloništu krošnji. Zbog toga ga je veoma teško primetiti u prirodi.
Svojim dugim nogama može da preskoči i deset puta uvećanu dužinu svog tela. Pomoću izuzetno dugog repa se sa lakoćom drži za grane. Te posebnosti mu omogućavaju da lovi insekte kojima se hrani.
Tarsijeri ili avetnjaci se međusobno sporazumevaju posebnim zvucima i negovanjem kože. Uvrštavamo ih među ugrožene životinjske vrste.

Tokom marta je na drugom programu RTS-a emitovano pet emisija, a ukupno je do sada, ove školske godine, ako izostavimo regionalna takmičenja, kroz vrata znanja prošlo devedeset devetoro četvrtaka. I, kad smo već kod toga, reče mi nedavno urednica: „Eto nas na pola kviza, a ti još nikoga onako, od srca, da pohvališ...“ Molim lepo, priznajem i ispravljam grešku: među martovskim učesnicima najbolji su bili Matija, Jelisaveta i Pavle iz beogradske OŠ „Branislav Nušić“. Oni su osvojili trideset dva poena, a to je samo za poen manje od takmičara iz niške OŠ „Dušan Radović“, učesnika druge ovogodišnje emisije. Bravo!