Planine Srbije

Zima je, zato se dobro obucite za našu malu šetnju od podnožja do vrha planine. Ne zaboravite da ponesete kompas, sendviče, vodu, radoznalost, hrabrost i svakako fotoaparat kako biste ovekovečili ovu pustolovinu. Spremni?

Evo nas u podnožju palnine. Ogolele grane drveća veselo nam mašu. Tu su kesten, grab, javor, hrast i bukva. Odbacili su lišće, uvili pupoljke u smolaste pokrivače i mirno čekaju proleće. Na neki svoj način i listopadno drveće spava svoj zimski san, kao jež, jazavac ili mrki medved. Veverica ne spava, ona gricka svoju zimnicu.

Polako se penjemo i sve nam je hladnije. Međutim, stanari planine su sasvim prilagođeni ovim uslovima života. Večnozeleni četinari, čije se lišće davno maskiralo u iglice – četine, mirno odolevaju hladnoći i vetru. Šumski miš može mirno da protrči između stabala drveća jer su se zmije smestile na skrovito i toplo mesto. Zeki nije baš lako, hrana je pod snegom a njegovi tragovi na sve strane.

Idemo ka vrhu planine. Uslovi za život su sve suroviji. Borovi munika i molika poslednji su predstavnici drveća na ovoj visini. Divokozu i beloglavog supa videćemo samo ako budemo imali sreće!

Sad kad smo se popeli na sam vrh planine možemo svečano da objavimo: oko 40 procenata Srbije nalazi se na nadmorskoj visini većoj od 500 m. Prema visini, naše planine dele se na niske (500–1000 m), srednje visoke (1000–2000 m) i visoke (preko 2000 m).

Grupi niskih planina pripadaju Avala, Fruška gora, Cer. U srednje visoke planine spadaju Tara i Zlatibor, a u visoke Prokletije, Šara, Stara planina i Kopaonik. Na Prokletijama se nalazi najviši vrh Srbije, Đeravica (2656 m).

Zbog izrazitih prirodnih vrednosti, četiri naše planine proglašene su za nacionalne parkove. To su Fruška gora, Kopaonik, Tara i Šara. Svaka od ovih planina posebna je na svoj način i odlikuje se raskošnom lepotom. Kopaonik je središte planinskog turizma. Najviši vrh jeste Pančićev vrh (2017 m), a naziv je dobio po našem čuvenom lekaru i prirodnjaku Josifu Pančiću.

PLANINSKI BONTON:

Poštuj biljke! Ne čupaj korenje, ne lomi grane i ne urezuj nadimke!
Ako vidiš neku šumsku životinju, ne uznemiravaj je! Zastani da je dobro pogledaš. Ne zaboravi ko je gost a ko domaćin!
Upotrebljavaj kante za đubre , ako su postavljene. Ako ih nema, kesu od sendviča i praznu flašu vrati kući.
Ne udaljavaj se od grupe u toku šetnje!
Ne ponavljaj svaka dva minuta: „Bole me noge“.
Isključi vokmen , uživaj u tišini!
Ne jedi nepoznate plodove!
Ne koristi planinski potok za pranje tatinih kola!
Indijanci su palili vatru u šumi, ali ti nisi Indijanac.
Na planini štikle nisu u modi.
Nije preporučljivo ni šminkanje. Osveži lice na čistom vazduhu!
Stvari nosi u rancu , tako će ti ruke biti slobodne.
Zbog lakšeg kretanja oslanjaj se na veliki štap. Dok se odmaraš, izrezbari nešto na njemu.
Nije lepo da lažeš drugare da si video medveda od 700 kg.