NAŠ ZEMALJSKI SAPUTNIK - VETAR

Za manje od pet vekova, čovek će potrošiti skoro sve zalihe uglja, nafte i gasa koji su nastajali tokom 500 miliona godina. Sagorevanje fosilnih goriva je, istovremeno, glavni izvor zagađenja planete. Postoje različiti izvori energije koji se ne mogu potrošiti i ne zagađuju okolinu. Jedna od njih je energija vetra.

Da li znaš…
Šta je vetar i kako ga je čovek nekad koristio?
Vazduh je u neprestanom kretanju. Vetar je horizontalno kretanje vazduha usled različitog pritiska. Ima svoju brzinu, tj. jačinu i pravac. Postoje vetrovi male brzine - lahor ili povetarac, umerene - košava i snažni i razorni - orkani i tornada. Vetar ne košta ništa, svima je dostupan i već nekoliko hiljada godina, čovek ga koristi kao prirodan izvor energije. Prvi jednostavni jedrenjak isplovio je pre 5000 godina, iz Egipta. Pre oko 3000 godina, na teritoriji današnjeg Afganistana, upotrebljene su prve vetrenjače za mlevenje žita. Mlinovi koje pokreće vetar bili su hit srednjeg veka. Čuvena je „Vetrenjača Don Kihota” u Španiji izgrađena pre 900 godina. Holanđani su u 14. veku usavršili vetrenjače za mlevenje žita i taj model se proširio po Evropi i Srednjem istoku.

Prva vetrenjača u našoj zemlji
Prva vetrenjača kod nas, izgrađena je 1794. godine u Elemiru kod Zrenjanina. U devetnaestom veku bilo je oko 280 vetrenjača u Vojvodini. Jedina vetrenjača u našoj zemlji, danas se nalazi u Karađorđevu, ne melje žito, ali podseća na drevna vremena.

Vetrenjače nekad i sad
Današnje vetrenjače nimalo ne liče na one iz prethodnih vekova. To su moćne elise koje energiju vetra pretvaraju u električnu energiju. Prvo mesto u Evropi u korišćenju energije vetra dele Danska, Nemačka i Španija. Najveće farme vetrenjača - vetroelektrane, nalaze se u Kaliforniji, na mestima gde duvaju povoljni vetrovi.

Vetar nam čini razne usluge:
Čisti vazduh, naročito u gradovima
Prenosi polen i oprašuje biljke
Raznosi seme i plodove i tako učestvuje u rasejavanju biljaka i ishrani životinja
Daje energiju koju možemo pretvoriti u putovanje (jedrenjacima), u keks (vetrenjače – mlinovi sa velikim “krilima“ melju pšenicu u brašno) ili u struju za Internet krstarenje.