ŽIVOT U OBLACIMA

Planeta oblaka

Kakvo će vreme biti danas? Šta da obučem?

Meteorologija – naučno proučavanje vremenskih prilika i neprilika – nastala je u Italiji u 17. veku, kada je Galileo Galilej napravio prvi termometar.

Danas možemo da posmatramo našu planetu iz Svemira, a meteorolozi mogu lakše da predvide gde će biti vedro, kišovito, gde će padati sneg, a gde duvati tornada.

Rađanje oblaka

Voda je u neprestanom kruženju u prirodi. Sunčeva toplota mami vodu iz jezera, reka i mora u avanturu zvanu isparavanje. Vodena para podiže se u atmosferu, hladi se i stvara oblake iz kojih će nam najčešće kapljice kiše ili pahulje snega doneti nebeske pozdrave.

Vunasti mađioničari

Sigurno ste nebrojeno puta posmatrali oblačno nebo. Primetili ste da oblaci često izgledaju kao šećerna vuna koja plovi nebom. Na svom proputovanju neprestano menjaju oblik i veličinu. Sada su nalik slonu sa krilima, a već sledećeg trenutka liče na krokodila ili malu sirenu. Posmatrajte i – uživajte.

Koji si ti oblak?

Postoji sigurno bezbroj razlika među oblacima, ali većina je kombinacija tri osnovne vrste.

Kumulusi su gusti beli krofnasti oblaci. Gomilaju se kad je lepo vreme i donose veselo raspoloženje. Kada ste razigrani i razdragani, tada podsećate na kumuluse.

Stratus je tmuran sivkast oblak iz kojeg najčešće sipi uporna kišica. Posmatran sa visine, izgleda kao magla. Kada ste loše volje, plačljivi ili neraspoloženi, tada ličite na stratusa.

Cirusi su paperjasti oblaci visoko na nebu. Ako ste nekada malo rasejani i zamišljeni ili zaljubljeni, možemo vam dati nadimak – cirus.

U slučaju da ste ljuti ili besni, zvaćemo vas kumulonimbus. Tako i zvuči, zar ne? To je taman nagomilan oblak koji donosi pljuskove i oluje sa grmljavinom.

Nisu ove reči strašna kletva mračnog gospodara, onog čije ime se ne sme izgovoriti, već najobičniji oblačići! Ili najobičnije oblačine!

Oblaci štetočine

Nažalost, postoje i veštački oblaci iz fabričkih postrojenja. Oni nam donose i razne štetne gasove. Zbog njih možemo imati različite alergije ili smetnje pri disanju. Naša planeta dobila je jednu ozbiljnu bolest, usled ovih štetnih materija, koja se zove globalno zagrevanje. Postoji mogućnost da se Zemlja zagreje za još nekoliko stepeni. Led sa polova počeo bi da se topi, nivo mora i okeana porastao bi toliko da bi potopio čitave gradove i države na obalama svih kontinenata. Posao današnjih i budućih ekologa je da pomognu u pronalaženju načina da se spreči sve veće zagađenje i razbolevanje planete i svih njenih stanovnika.