Crno zlato ili prljavi fosili

Fosilna goriva
U davna, davna vremena, još pre svih princeza iz bajki, nastali su nafta, prirodni gas i ugalj. Od ostataka uginulih životinja i biljaka, postala su fosilna goriva. Njihovim sagorevanjem, dobija se toplota koja se koristi na razne načine: kao gorivo u saobraćaju, u fabrikama, za dobijanje drugih oblika energije – struje, u domaćinstvima itd.

Crne mrlje
Nafta se izvlači iz Zemlje sa morskog dna i sa mesta gde su nekad bila mora. Za celu tu akciju je potrebna veoma složena tehnologija. Zatim se nafta prevozi specijalnim ogromnim brodovima- tankerima. Dešava se da se nafta izlije i danima pliva po površini mora i okeana. To opasno ugrožava živi svet i prirodnu sredinu, ne samo na mestima „crne mrlje“, već na nivou Planete.

Sa naftom ili bez nje?
Svakog dana se u svetu troši nafta koja se stvarala preko sto hiljada godina! Danas je život nezamisliv bez nafte… ili sa naftom? Sagorevanjem nafte, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid i ugljen-dioksid, sumporni i azotni gasovi… To su oni zlikovci odgovorni za kisele kiše, efekat staklene bašte i globalno zagrevanje.

Koristimo vetar, sunce i vodu!
Fosilna goriva su neobnovljiv izvor energije. Zbog sve većeg trošenja, sve ih je manje, a zagađenje je sve veće. Šta onda da radimo? Postoji mnogo izvora energije koji ne mogu da se potroše. I stalno se obnavljaju. Energija vetra, sunca i vode može da nam pruži sve što nam je potrebno. I ne zagađuje planetu.

Da li znaš?
Od sirove nafte može da se napravi pola miliona različitih materijala: vosak, guma, plastika, veštačka đubriva, benzin, deterdženti…