ČIST VAZDUH, MOLIM!

Znate šta? Ja sam vam jedno veoma neobično biće. Nastao sam od posebnih pečurkica i posebnih algi po sledećem receptu: u nekom trenutku se desilo da su se gljive koje upijaju minerale iz podloge i alge – biljke sa pigmentom koje stvaraju hranljive materije, udružile u nov organizam – lišaj. Ovako, kad me vidite i upoznate, nikad ne biste pomislili da sam „mešanac“. Ličim na biljku, mada neobičnu. Rastem najsporije u biljnom svetu, a živim najduže. Jedan drugi ja sa Severnog pola živi tamo više od hiljadu godina. Tananana! Takav sam vam ja!

Anabioza
Moje telo se zove talus i vodu upija ili iz vazduha ili iz podloge na kojoj rastem. Talus može biti korast, listast ili žbunast, kada ima vode. Kada se desi vreme suše, ja vam se potpuno osušim, postanem krt i lomljiv, pređem u stanje potpune obamrlosti koje se zove anabioza. No, dovoljna je slaba kiša da se potpuno povratim i „oživim“.

Hleb od lišaja
Glavna sam hrana irvasima i drugim životinjama severnih područja gde nema biljnog pokrivača. Na Islandu se neki lišajevi bogati skrobom koriste za pravljenje hleba i drugih jela. Od drugih se pak dobijaju boje ili mirisne materije za parfeme.

Smeštaj i higijena
Mogu da prekrivam kore drveća, a u tropima i listove. Fino mi je na stenama, zemljištu, gvozdenim ogradama, fasadama, prozorskom staklu napuštenih kuća… Ma, uopšte nisam razmažen po pitanju smeštaja, ali, priznajem, veoma sam razmažen kad je u pitanju higijena! Ako me sretnete, znajte da ste u zoni čistog, nezagađenog vazduha! I dišite punim plućima. Ne podnosim industrijska područja! Fuj!