U ovoj temi pricacemo o kucnim ljubimcima koji su nam celog njihovog zivota zivot ispunjavali radoscu,koji su nam bili najbolji prijatelji i koji su jedino razumeli nase patnje kad niko nije.Koji su mislili na nas kada smo mislili da ce mo propasti u zemlju. Znali smo da ih razumemo: Njihove potrebe, bol, zelju za druzenjem.Ali , i oni su razumeli nas! Pricali smo im , kad niko nije hteo da nas saslusa. Bili su nam najbolji prijatelji i u dobru i u zlu,a sada ih vise nema.Sacuvajmo samo lepe uspomene na njih i secjajmo ih se. Secjajmo se njihovih zvukova , sapica, okica, grebuckavih kandzica koji su ostavljali tragove na nasim rukama i licu.
Secajmo se nase radosti (ali i njihove) Kada smo ih prvi put ugledali i pojurili ka njima.
Verovatno ne mozemo ni da zamislimo koliko je vremena proslo a da uspomene na njih nisu izbledele,i necje. Bicje uvek tu. U nasim srcima.u nasim mislima. Secjajmo ih se, kako su nas razumeli,pratili do prodavnice , vratili kuci kada smo ih ostavili na ulici (ako smo) zato sto nismo imali uslova za njih i na kraju ih zadrzali,secjajmo se koliko su voleli da im pricamo , da ih izvodimo napolje. imajmo zelju da sacuvamo sve to u jednom najskrivenijem kovcegu u srcu,i otvorimo ga u nasim najtuznijim danima , kao kada su bili sa nama, zamisljajmo da su tu, da zelimo da su tu, da nije laz da nisu sa nama.Znajmo da su imali divan zivot. da kada placemo u besanim nocjima kada liju kise,kada smo se pridruzili oblacima,da mislimo na njih, kada prozivljamo najgore trenutke , oni ce se stvoriti kraj nas i priteci nam u pomoc. Uvek su tu za nas, (chak i kad nisu). U beskraju nocne tame , secamo se njih, placemo i pokusavamo da sakrijemo tugu koja nam probada srce. Krocimo u gustu maglu opkoljeni njihovim slikama, srecnim trenucima kada sm sa njima te trenutke proziveli. Ne mozemo da shvatimo kako to da je sve laz?
Kako dodju sa kishom? I posle se poslednje kapi nasih suza pomesaju sa zadnjim kapima kise i nestanu. I tako stalno. Secjajmo se na njih i znajmo da sada sigurno misle na nas i budimo sigurni da im je lepo tamo gore i da nas posmatraju i zele da opet bude kao pre,kao sto zelimo i mi.
Moje 2 mace,nisu umrle ali su otisle…
Sinoc sam ih sanjao ....plachem…
....zao mi
Zao mi je maca,
Jaq sam imala hrcka paju.Bio je meden. Pametan, imao je belu njuskicu i bio je sav onako minijaturan.Imao je 1,5 godinu kada nas je napustio. Plakala sam 3 dana nocu i danju bez prestanka,to je bila poplava u sobi. znaci mama i tata izludeli samo sto si ne pocupaju svu kosu jer ne mogu da me smire! To je bio uzas boziji,ali mama je stvari smirivala i MMENE i TATU.
LOL,ja ga sanjam , pricam sa njim, Kad mislim na njega na kontrolnom cujem mu ono suskanje zuba , kao da me bodri , da ne odustajem , kao da cu da zaplacem sad dok ovo pisem,svaka uspomena na njega mi tera suze na lice,bio je toliko drag i mio u nasoj porodici.MILJENIK,svi smo ga voleli ,cak se i moja baka koja se bojala miseva druzila sa njim. On je bio cudotvoran. Davao mi je snage da uradim sve , a sada sam kao staklo,od kada njega nema. Sanjam ga u besanim nocima kada lijhu kise , a kada pada snag isadjem napolje i u snegu crtam njegove sapice. Dobro,placem.
Necu vise da pisem, izbalavila sam majcu. Sahranio ga tata na njivi , njegovom omiljenom mestu kada odemo kod kumova.
Moj Liso...On je bio star,ali je bio poslusan...Nije ti trebala vodilica za setnju jer ce te poslusati ako mu kazes : Tu! Kraj mene,on ceici kraj mene…
Meni su umrle jedna mala zuta maca i jedna tek rodjena crna kuca koju sam nasla bacenu u kesi....... Hranila sam ih, ali nisu prezivele......... kada budem imala vremena napisacu vam celu pricu (price) i stavicu slike.........
Jocki,Bogom danoj najboljoj drugarici,je pre par meseci uginuo patuljasti hrchak Pipi(gde mu dade ime?).Bila je medena,uvek se grizla,svi su je psovali,ali nas je sve volela(dobro,i nije bash).
Dok se nisam rodio moji su imali nekoliko psa i sivili su odlutali ili uginuli!A onda sam se ja rodio i sa sedam godna odbio kucu koju sma nazvao Pegica!Evo vec ima 6 godina odnosno 42 godine!(6 puta 7)
Udarao je auto,prezivela,otisla i nedelju dana se nije je bilo a onda se vratila ko da je bila u ves masini,prezivel!Svasta joj se desilo i prezivela je!Sada je nagluva i spora,ali je lukava i pametna!Zovemo je mala *urva!Jer svaki put kad okoti opet postane skotna!Ali sad je baba pa vise nece je niko!
Evo, ja sam sad nesto raspolozena za kuckanje, ali trenutno nemam slike........
.......
Tog dana sam otisla kod babe da proverim kako su mi macke. Usput smo svratile kod veterinara da vidimo koliko ce otprilike kostati pregled za moju macu Miska. Kada smo stigle kod babe dale smo mu hranu, ali nije hteo da jede. Ja sam primetila da je izgledao drugacije nego inace. Mislim, uvek je bio mrsav i ofucan, jer nije bio moja licna macka, ali ovoga puta je bio tako tuzan, zgucen u jedan cosak, lezao, stavio glavu na sapice i tuzno gledao u pod. Ja sam pocela da placem i uzela sam ga i mazila, pokusavala da ga namamim da jede. Onda smo ga stavile u kutiju i krenule kod veterinara. Celo vreme sam mu pricala kako ga volim najvise na svetu.......... i mazila sam ga da bi osetio ljubav koju nikad nije imao........ onda sam ga drzala u rukama i nije se opirao. Znala sam da su u pitanju bili sati.
Kada smo stigle kod veterinara, ona mu je dala infuziju, neke injekcije, napojila ga je i okupala. Isprala mu je i ranjeno inficirano oko. Onda smo krenule kuci. Kupile smo mu igracku, jednog malog zutog jezica, posto je on bio zut. I ceo put sam ga opet mazila, drzala u rukama i pricala mu da ga volim najvise na svetu. Kada smo stigle kuci ja sam ga mazila a moja sestra je stavila travu i neke krpice u kutiju, kao i zutog jezica. Onda smo ga tu ubacile. Ja sam ga poljubila i rekla mu da ga volim (opet, uh sto sam dosadna), a onda sam ga pomazila i otisle smo u kucu. Vecerale smo jedno 15-ak minuta, a onda smo otisle napolju da proverimo kako je. Nasle smo ga mrtvog....... Ja sam te veceri plakala celu noc.....
Tuzna sam zato sto nisam bila sa njim u zadnjim momentima, da zna da ga neko voli, bar neko na ovoj zemlji......... A o kuci cu vam ispricati kasnije.......... Sad ne mogu..........
NADAM SE DA SI DOBRO, MISKO!
